Поштовани грађани, срећан Ускрс!

ГРАДСКИ ОДБОР СПС Ср.Митровица

На данашњи дан, 12 априла 1945 године пробијен је Сремски фронт. Отворен је само три дана након ослобађања Београда 23 октобра 1944 године. Борбе су трајале 172 дана. У борбама је учествовало 11 партизанских дивизија, против немачких, усташких и домобранских јединица.

У борбама је погинуло 13.500 идентификованих партизанских бораца, али и 4.000 оних којима се не зна име.

Заједно са њима животе је дало и 1.100 бораца Црвене армије и 630 бугарских војника, који су се борили на страни наше војске…

Погинуло је и око 30.000 немачких и квинслишких војника.

Ова битка сматра се најдужом и најтежом на нашем ратишту.

Предизборна конвенција листе „Ивица Дачић – Премијер Србије“ одржана је у сали Скупштине Града Сремска Митровица 24. марта 2022. Скупу су присуствовали председник Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић, председник покрајинског одбора СПС, Душан Бајатовић а говорили су председник градског одбора СПС Сремска Митровица, др Даниел Бабић и кандидати за Народне посланике, др Адил Елхаг и Радосав Панић. Присуствовао је велики број посетилаца који су допринели сјајној атмосфери током митинга.

На данашњи дан, 1943. године настала је држава која је првобитно замишљена као совјетска република, а која је временом кренула у развој сопственог социјалистичког модела кога се сви сећамо по добру – Југославија.
Време је било хладно, ноћ је пала рано, а просторије у којима се одвијало заседање у Јајцу, замрачене су и сакривене како не би постале мета непријатељске авијације или артиљерије. Претходног дана, 28. новембра, на Гламочком пољу погинуо је Иво Лола Рибар, један од најзначајнијих предводника и пропагатора народног ослобођења међу омладином. Долазила је још једна зима препуна неизвесности. Све околности које су окруживале другу седницу АВНОЈ – а, биле су мрачне. Упркос томе, усред таме, појавила се светлост, упаљено је пет, а одмах затим и шест буктиња на грбу нове државе. Заседању које је трајало читаву ноћ присуствовало је 142 посланика из свих крајева Југославије а закључци су били јасни. Југославија се формира као независна држава равноправних народа која ће се изградити на демократским принципима. Избегличка влада нема никакву надлежност над новом државом, а главно тело извршне и законодавне власти постаје АВНОЈ.
Вођена и подстакнута овим одлукама, партизанска војска нове Југославије донела је слободу у све крајеве земље, па је развој земље могао да узме нови, мирнодопски ток, који ће довести до промена у моделу изградње земље и створити најутицајнију државу која је икада постојала на Балкану. Данас је тешко замислити стварање неке нове Југославије. Упркос томе, сасвим је јасно да дуготрајна стабилност може бити остварена само кроз сарадњу, толеранцију и међусобно уважавање. Идеје 29. новембра, дакле, нису само ствар прошлости, већ и лепа порука за будућност. Зато ми и данас славимо овај датум. Дан равноправности, братства, јединства и свих лепих идеја које спајају људе.
Срећан Дан Републике жели вам ваша Социјалистичка партија Србије!

Обележавање 1. новембра, дана ослобођења Сремске Митровице у центру Лаћарка и на железничкој станици у СМ. Хвала свима, а поготово ђацима ОШ „Трива Витасовић – Лебарник“ што су дошли да заједно учимо о славним прецима. Смрт фашизму – слобода народу!

Деветог маја 1945. Немачка је положила оружје и тако је окончан Други светски рат на тлу Европе. Био је то крај најкрвавијег и најразорнијег сукоба који је до сада виђен на Старом континенту и на нашој планети. Тог дана су двојица ратних другова, припадника Црвене армије, Константин Јегоров и Мелитон Кантарија развили црвену заставу на крову разрушеног Рајхстага и тако ставили тачку на период ратног крвопролића.
Премда је сукоб на тај начин окончан, треба рећи да прави значај и симболика Дана победе не лежи само у војној, односно политичкој сфери, већ и у општељудском домену. Наиме, човечанство је прошло кроз језиви ратни период, а оно што је све у том тренутку чекало био је готово пођеднако тежак период послератне обнове и прикупљања оног разнесеног ратним вихором.Дакле, иако су се тешкоће наставиле, људски дух добио је нову снагу, да настави борбу и залагање у изградњи бољег света. Ту лежи суштински значај обележавања везаног за девети мај.
Ратне трауме и ране биле супоготово тешке и дубоке када је у питању наша земља. Не треба заборавити да је на овом простору вођен и грађански рат који је трајао неколико дана после склапања мира у Европи. Упркос томе, обележавамо Дан победе заједно са антифашистима широм света, пре свега зато што је наш антифашистички покрет део великог братства које је заједничким залагањем поразило нацизам и фашизам. Земља је била уништена, много људи је нестало, а огроман рад био је пред нашим народом који је, упркос болу и тешкоћама пронашао снагу, истакао црвену заставу и наставио да слави престанак страдања, победу и живот. Данас настављамо њихову традицију и славимо њихову снагу. Зато вам са задовољством честитамо Девети мај!
Срећан Дан победе жели вам ваша Социјалистичка партија Србије!

На данашњи дан, 1943. године настала је држава која је првобитно замишљена као совјетска република, а која је временом кренула у развој сопственог социјалистичког модела кога се сви сећамо по добру – Југославија.
Време је било хладно, ноћ је пала рано, а просторије у којима се одвијало заседање у Јајцу, замрачене су и сакривене како не би постале мета непријатељске авијације или артиљерије. Претходног дана, 28. новембра, на Гламочком пољу погинуо је Иво Лола Рибар, један од најзначајнијих предводника и пропагатора народног ослобођења међу омладином. Долазила је још једна зима препуна неизвесности. Све околности које су окруживале другу седницу АВНОЈ – а, биле су мрачне. Упркос томе, усред таме, појавила се светлост, упаљено је пет, а одмах затим и шест буктиња на грбу нове државе. Заседању које је трајало читаву ноћ присуствовало је 142 посланика из свих крајева Југославије а закључци су били јасни. Југославија се формира као независна држава равноправних народа која ће се изградити на демократским принципима. Избегличка влада нема никакву надлежност над новом државом, а главно тело извршне и законодавне власти постаје АВНОЈ.
Вођена и подстакнута овим одлукама, партизанска војска нове Југославије донела је слободу у све крајеве земље, па је развој земље могао да узме нови, мирнодопски ток, који ће довести до промена у моделу изградње земље и створити најутицајнију државу која је икада постојала на Балкану. Данас је тешко замислити стварање неке нове Југославије. Упркос томе, сасвим је јасно да дуготрајна стабилност може бити остварена само кроз сарадњу, толеранцију и међусобно уважавање. Идеје 29. новембра, дакле, нису само ствар прошлости, већ и лепа порука за будућност. Зато ми и данас славимо овај датум. Дан равноправности, братства, јединства и свих лепих идеја које спајају људе.
Срећан Дан Републике жели вам ваша Социјалистичка партија Србије!

Другог дана маја 1945. двојица војника Црвене армије, Мелитон Кантариа и Михаил Јегоров поставили су познату заставу са српом и чекићем на кров Рајхстага, а њихов ратни друг и фотограф, Јевгениј Халдеј овековечио их је кроз чувену фотографију подизања заставе. Имена ове тројице бораца сазнала су се готово педесет година по окончању овог великог ратног сукоба. По њиховом сопственом сведочанству, било је то зато што њихова имена нису била важна у поређењу са именима свих оних који су дали животе борећи се на страни антифашистичке коалиције. Нису била важна у поређењу са свим борцима који су узели учешће у великој победи над нацизмом и фашизмом, односно највећим злом са којим се човечанство сусрело до сада. Слично је и са датумом завршетка Другог светског рата. Нацистичко руководство највећим делом је ликвидирано до краја априла 1945. а фелдмаршал Вилхем Кајтел потписао је акт о обустави ратних дејстава 8. маја 1945. Упркос томе, данас обележавамо наредни дан, дакле, 9. мај 1945. као Дан победе антихитлеровске коалиције у Другом светском рату.
Овај датум одабран је због тога што је после готово шест година непрестаног крвопролића, коначно освануо дан током кога није испаљен ни један метак и није одузет ни један живот. Поред тога, тог 9. маја вест о победи дошла је до великог броја становника Европе и света. Био је то дан када је по први пут у дугом и страшно болном временском периоду сунце слободе обасјало свет и када су становници новог света поново пронашли наду у боље сутра.
Једно од последњих ратних попришта у Европи била је Југославија у којој су сукоби трајали још неколико дана по проглашењу победе. Упркос томе, 9. мај усвојен је као Дан победе и у нашој земљи, пре свега зато што је наш антифашистички, партизански покрет неодвојиви део породице европских народа који су заједно кренули у борбу против зла. Наши борци, заједно са својим друговима и другарицама са свих страна света омогућили су нам веру у сутрашњицу и донели слободу. Зато славимо и бранимо сећање на њих, баш као што су они штитили нашу слободу!
Срећан вам 9. мај – Дан победе!

Немачки мислилац Георг Вилхелм Фридрих Хегел проналазио је оптимизам у константним успонима и падовима људске цивилизације. Наиме, он је ове осцилације сматрао кључним зато што, по његовим речима, сваки пад и поновни успон чини људску расу снажнијом и колективно мудријом. Зато, када год дође историјски пад у некој области, можемо гледати у будућност, када ће ствари бити боље него икада раније. Када је на историјску сцену ступила марксистичка идеологија и када се социјализам конституисао као политички покрет, многе Хегелове идеје су задржане у основи идеологије. Идеја о позитивном дејству успона и падова у историји усвојена је уз додатак да су људи, а пре свега радници, као најпродуктивнији елемент друштва, сами одговорни за своју судбину и да својим стваралачким рукама могу учинити све, па и мењати историјске токове.
Управо таква је и историја 1. маја, међународног дана радника и историја радничког покрета у целости. Испуњена успонима и падовима и непрестаном борбом радничке класе за остварење права. Друга индустријска револуција донела је свету многе иновације и техничка побољшања. Западни свет, ушао је у фазу убрзаног капиталистичког развоја, а остатак света настојао је да сустигне колико год је то било могуће. За раднике, убрзање развоја било је трауматично. Радни сати су се повећавали, није било ограничења када су у питању радна способност и узраст радника. Поврх свега, индустријска производња, констатовао је Маркс, направила је од радника заменљивог биолошког робота који је био задужен за само један део производног процеса и често није знао готово ништа о производу који је био коначни резултат удруженог рада свих радника постројења. Самим тим, цена рада могла је падати испод сваке границе пристојог живота, а власници средстава за производњу могли су запослене у растућој индустрији третирати као оруђа која говоре, а не као људска бића. Класне разлике су се повећавале, богатији су постајали богатији, а сиромашни су све више сиромашили и правили све веће и драстичније компромисе како би остали на површини.
Историја друге половине XИX века била је за раднике тешка и крвава. Зато су они тада формирали свој покрет, чија је боја била црвена, односно боја крви коју проливају пролетери са свих страна света. Неколико дана пре првог маја 1886. један социјалистички настројен новинар поручивао је својим друговима у Америци:
„На оружје, радници!“
„Захтевајмо осмочасовно радно време по сваку цену!“
„Носимо рат палатама, донесимо мир сеоским кућама!“
„Смрт беспосличарима који уживају у луксузу!“
„Смрт класним разликама које од овог света праве ужасно место!“
И онда је све кренуло. Преко 300,000 радника напустило је постројења широм Сједињених Америчких Држава и ступило у штрајк са циљем да се гарантује осмочасовно радно време. Тог дана, крв је проливена на улицама Чикага током вишедневних демонстрација и сукоба између полиције и штрајкача. Влада се одлучила на примењивање најстрожих и најсрташнијих мера у страху од револуције. Тако је настављено угњетавање и током наредних шест месеци и током наредних деценија. Радници су од владе САД гаранцију осмочасонвог радног времена добили тек 1916. и то под притиском великог страха да би могло доћи до прекида ратне производње или до анти – ратних демонстрација. Друге земље следиле су полако, али су пред радничким покретом увек стајали нови и нови изазови. Кроз читав XX и почетак XXИ века, покушаји да се радничка права смање или прилагоде потребама крупног капитала били су константни, а једино што је стајало насупрот новог драстичног сужавања био је удружени раднички фронт који не зна за националност, већ само за заједничку муку.
Данас обележавамо 1. мај у знак сећања на храбре чикашке раднике и све раднике света који су дали своје животе за остварење основних права. Славимо све радне људе свуда који се жрвују и боре против ланаца, угњетавања и настоје да преокрену и саме историјске процесе. Да је данас жив, Хегел би вероватно констатовао да смо у добу новог опадања и назадовања у погледу многих ствари, а поготово у погледу радничких права. Зато је веза социјалиста и радништва важнија него икад јер борба која је отпочела тог 1. маја 1886. траје и данас.
Срећан 1. мај, међународни дан рада!