Социјалистичка партија Србије

Градски одбор СПС-а Сремска Митровица

Социјалистичка партија Србије - Градски одбор СПС-а Сремска Митровица

Картице за нове чланове

Дан победе над фашизмом у Градском одбору СПС у Сремској Митровици обележен је поделом 60 чланских картица нашим новим члановима. Овај дан одабран је због тога што је управо 9. мај симбол социјалистичке борбе за слободу и људска права сваког човека без обзира на пол веру и расу.

Присутнима се обратио председник Градског одбора Даниел Бабић и са потпредседником Радосавом Панићем новим социјалистима уручио њихове чланске картице.  Поред њих, на додели су присуствовали потпредседница Градског одбора Новка Рунтић и Секретар Извршног одбора Томислав Ожеговић, као и председник Социјалистичке омладине у Сремској Митровици Стефан Вучић.

Ускршња јаја за суграђане

Дан уочи Ускрса, у суботу 7. априла, у организацији Социјалистичке омладине и Форума жена СПС, у Сремској Митровици су грађанима традиционално подељена ускршња јаја. Поред чланова укључених у ове две организације Градског одбора СПС, у акцији су учествовали потпредседници Градског одбора Радосав Панић и Новка Рунтић, председник Социјалистичке омладине Стефан Вучић, као и председница Форума жена Бранка Велимировић.

На овај начин, припадници Градског одбора СПС већ дуги низ година теже да нашим суграђанима улепшају празничне дане малим знацима пажње, а ова акција највише је обрадовала оне најмлађе.

Традиционална прослава у Бијељини

У петак, 16. марта, у Бијељини је одржана традиционална годишња прослава Социјалистичке партије Републике Српске. У знак пријатељства и дугогодишње сарадње, на прославу су позвани и чланови Градског одбора СПС из Сремске Митровице. На свечаности су присуствовали и председник митровачког Градског одбора,Др.Даниел Бабић, потпредседник Радосав Панић, као и председник Окружног одбора СПС Илија Милиновић.

СПС и Социјалистичка партија Републике Српске већ дуги низ година гаје колегијалне и пријатељске односе, а овакви сусрети већ су прерасли у традицију. Сарадња између социјалистичких одбора, како на националном, тако и на међународном нивоу јасан је знак ширења социјалистичких идеја и заједничке борбе за социјалистичку идеологију.

Традиционални знак пажње за суграђанке

Поводом обележавања међународног дана жена, 8. марта, Социјалистичка омладина Градског одбора СПС у Сремској Митровици обрадовала је своје суграђанке поклонивши им каранфиле као симбол поштовања. Тај мали знак пажње је, иако по тмурном и кишовитом времену, успео да измами осмехе на лицима Митровчанки. Овај чин је током дугог низа година прерастао у традицију, а млади социјалисти ће, не само на овај начин, наставити да шире идеју родне равноправности као једне од најважнијих тековина социјализма.

Прослава 8. марта

Поводом обележавања Међународног дана жена, 8. марта, у просторијама Градског одбора СПС у Сремској Митровици, у организацији Форума жена, приређена је свечана прослава овог празника. У оквиру овог догађаја одржана је и изложба ручних радова израђених од стране наших чланица. Прославу је употпунио адекватан музички програм, а лепшој половини чланства, председникГрадског одбора др Даниел Бабић и потпредседник Радосав Панић, као знак пажње и поштовања подељени су каранфили, цвеће које је симбол привржености и љубави, али и социјалистичке борбе за људска права.

29. НОВЕМБАР – ДАН РЕПУБЛИКЕ

GRB_JUGOSLAVIJE.svg

На данашњи дан пре 74 године  одржано је Друго заседањe АВНОЈ – а у Јајцу. У обновљеном дому културе 142 делегата из читаве Југославије одлучивали су о будућности народноослободилачке борбе и о будућности југословенског простора. Заседање је одржано током ноћи, јер се страховало од могућег ваздушног напада. Са радом се почело у седам сати, извођењем химне Хеј Словени, а завршило се око пет ујутро играњем Козарачког кола. Међу делегатима било је највише чланова КПЈ, али су присутни били и представници грађанских партија из некадашње Краљевине Југославије. Пре свега чланови Хрватске Сељачке Странке, Муслиманске Организације, радикалне, демократске, земљорадничке и других странака. Заседање је говором отворио др Иван Рибар, после њега, већу се обратио Јосип Броз Тито, а затим Борис Кидрич, Перо Крстајић, Марко Вујачић, др Сулејман Филиповић и други. Др Рибар је прочитао одлуке око петнаест минута пре поноћи и на тај начин осигурао баш 29. новембар као будући дан републике и датум који ће красити грб нове Југославије. Одлуке су биле следеће:

  • АВНОЈ се конституише као законодавно и извршно представничко тело Југославије.
  • Јосипу Брозу Титу додељује се чин Маршала Југославије.
  • Избегличкој влади се одузимају сва права, поништавају се све њене одлуке и евентуални уговори склопљени у име Југославије са другим државама; краљу Петру Другом се забрањује повратак у земљу до завршетка рата и доношења одлуке да ли ће се Југославија конституисати као монархија или као република.
  • Југославија ће се изградити на демократским принципима као заједница равноправних народа.

Премда су ове одлуке биле веома значајне, о историјском значају Другог заседања АВНОЈ – а не можемо судити само на основу њих. Наиме, иако је читав град замрачен, а дом културе осветљен само пригушеним светлом, у Јајцу су 29. новембра 1943. упаљене буктиње на југословенском грбу. Док је чувени сликар Ђорђе Андрејевић – Кун осликавао баш тај грб, све је врвело од енергије, револуционарни набој и борбени дух обузимали су све присутне. Историјски моменат наговештавао је оптимизам. Африка је била у рукама савезника а Италија је ослобођена од фашиста. На истоку је контра – офанзива црвене армије била у пуном налету. Народно ослобођење Југославије више није било далеки циљ и тешко остварива идеја. Напротив, тог 29. новембра 1943. ослобођење је постало стварност. Такође, карактер борбе постао је сасвим јасан. Народноослободилачка војска Југославије није била само јужно крило црвене или било које друге армије. Била је сила за себе која ће ослободити нову и младу Југославију, снажну, пркосну и независну од свих. Стаљин је о одлукама обавештен путем радија и тако стављен пред свршен чин. Черчил је негодовао због одлука које су се тицале југословенског краља. За борце у Јајцу, то тада није било важно. Tо је прави значај Другог заседања у Јајцу, значај који није толико правни колико духовни. Он се не налази уписан у документима,  налази се у срцима бораца и у срцима њихових наследника. То је пламен који гори и данас и који морамо бранити пред снажним ветром историјског ревизионизма. Вођени духом 29. новембра, бранићемо га и одбранити у антифашистичкој борби XXI века.GRB_JUGOSLAVIJE.svg

Ернесто – Че Гевара

Деветог октобра 1967.  у боливијском селу ла Игуера убијен је Че Гевара, доктор, герилац, револуционар. Током претходних педесет година, његова биографија објављивана је више пута, многе чињенице везане за његов живот романтизоване су и мењане у складу са култом који је грађен око његове личности. Бесмртност је остварио у домену моде, музике, књижевности, филма и данас представља симбол отпора и побуне у готово свим сферама људског деловања. Ко је заправо био Ернесто Гевара и шта је данас са идејама за које се борио, живео и умро?

            Рођен је 14. јуна 1928. у Розарију, у аргентинској провинцији Санта Фе. Завршио је медицину у Буенос Ајресу. Током студија усвојио је револуционарне идеје марксизма, а током путовања по Јужној Америци увидео је неопходност системских промена у свим земљама на континенту. Како је то описао у свом дневнику, сиромаштво је прожимало све слојеве друштва, осим најтањег, владајућег слоја, који су, у складу са Монроовом доктрином подржавале и у великој мери контролисале Сједињене Америчке Државе. Његово 8000 километара дуго путовање мотором и данас је парадигма авантуре која мења погледе на свет. Дневник настао на путовању је изванредно историјско сведочанство. Путописни елементи мешају се са моментима горчине која избија кроз описе радних и животних услова радника и сељака широм Јужне Америке. После периода путавања, одлази у Мексико где упознаје кубанске револуционаре у егзилу, на челу са Фиделом Кастром. Њихова организација, под називом  Покрет 26. Јул пролазила је кроз период реформе и стабилизације. Наиме, покрет дугује име првом, неуспелом покушају да се преузме власт на Куби 1953. године. Браћа Кастро и неколицина других  бораца пали су у заробљеништво. Премда су првобитно осуђени на петнаест година робије, залагањем шире зајединце амнестирани су после две године. Током периода реогранизације у Мексико Ситију, покрету се придружује Че Гевара. Тако је почела њихова заједничка борба, која је током година прерасла у легенду. Почетак је био тежак. Искрцавши се из брода под називом Грендма, претрпели су тешке губитке. Домогли су се планинског венца Сијера Маестра где почиње њихова бескомпромисна борба против режима про – амерички оријентисаног диктатора Фулгенсија Батисте. Упрокс тешкоћама, покрет стиче широку подршку. Че Гевара је убрзо стекао  статус једног од предводника и најхаризматичнијих бораца. Више пута је рањаван, али никада није направио дужу паузу у борбама. Приче о њему палиле су срца многих потлачених кубанаца. Поједине епизоде,  из овог раног периода доспеле су и на странице неких историјских монографија, упркос очигледној хиперболичности. Захтевао је челичну дисциплину у својим редовима, није имао милости перма дезертерима, издајницима и шпијунима. Због тога, као и због чињенице да је у моментима предаха умео да забави и орасположи своје саборце, уживао је огромно поштовање међу герилцима. Одважно, готово самоубилачки, повео је напад на Санта Клару, град са централном позицијом на острву, значајно упориште кубанске армије. Надјачани десет према један, Геварини борци односе победу. Било је то уочи новогодишње ноћи 1959. Била је то одлучујућа победа у револуционарном рату, Кастро, Че и други борци тријумфално су ушли у Хавану. У првом периоду после револуције обављао је дужност гувернера банке и министра индустрије. Након тога постављен је за главног дипломатског представника и у том својству обилази многе државе широм света. Но, револуционарни дух није му дао мира, па се прво обрео у Конгу, а затим у Боливији. Боливијске власти биле су више него одлучне у борби против герилаца, у акцији лоцирања и заробљавања Геваре активно је учествовала ЦИА, а својеврстан куриозитет је и податак да је акцијом на терену командовао пуковник Андреас Селић, Боливијац југословенског порекла. Че Гевара је заробљен 8. Октобра, а стрељан наредног дана. Прича о његовој смрти веома је трагична, чак ју је као такву окарактерисао Феликс Родригез, присутни агент ЦИА, последњи човек који је разговарао са чувеним револуционаром. Наводно, последње речи упутио је нареднику који је извршио егзекуцију, рекавши му да се уозбиљи јер мора да убије човека. Сахрањен је у масовној гробници на непознатој локацији, а његови земни остаци враћени су на Кубу 1995. пошто је гробница откривена. Одмах након стрељања, ампутиране су му шаке ради потврде идентитета. Његови предмети разграбљени су и показивани као трофеји. Прамен Чеове косе продат је на аукцији 2007. године за око 120 000 долара. Најчувенија фотографија наслвољена ,,храбри герилац„ начињена је 1960. и данас је једна од најприсутнијих портретских фотографија на свету.

Данас, личност Ернеста Геваре једна је од најпопуларнијих, бар када су историјске личности у питању. Мора се рећи да је то истовремено и победа и пораз. Победа за идеју побуне у ширем смислу јер је свест о њој у одређеној мери присутна у широким слојевима становништва широм света.  Тотална комерцијализација његовог лика и дела, међутим, специфичан је пораз за марксистичко – револуционарну идеју и подсећа на анти – цивилизацијски вандалски фетишизам који се очитује у продаји његових личних предмета на аукцијама широм света.

           

Cuban rebel Ernesto "Che" Guevara w. his left arm in a sling.

8374217e3a5945ce1ade604c9b0c2e12

Ускрс

Поводом Ускршњих празника, у организацији Маладих социјалиста и Форума жена  Градске организације СПС Сремска Митровица, на градском тргу, пролазницима су дељена кувана ускршња јаја. У разговору са пролазницима, ову акцију су поздравили а посебно деца су била веома радосна.

8. Март

Поводом 8. Марта „Дана жена“, у организацији Младих социјалиста и Форума жена градске организације СПС Сремска Митровица по кишовитом времену на градској пијаци женама у знак пажње подељени су црвени каранфили. Ова акција је постала традиционалног карактера, која је од стране присутних поздрављена.8

Новогодишњи коктел

У петак, 23. децембра одржан је састанак ГрО СПС-а у празничној атмосфери. Састанку је председавао новоизабрани председник ГрО СПС,Др Данијел Бабић, који се обратио присутнима и укратко изложио своје досадашње активности. Са својом тимом је  обишао  МО СПС -а и изразио задовољство њиховом спремношћу и мотивисаношћу за даљи рад.Такође је истакао да је веома почаствован сто се налази на челу тако снажног ГрО СПС-а. Свим присутнима је пожелео срећну и успешну  Нову 2017. годину.

cestitka-final